Voćno lozni rasadnik "ARGUS"

Voćne sadnice: Šljiva, Kajsija, Breskva, Nektarina, Trešnja, Višnja, Kruška, Jabuka, Lešnik, Orah........Lozni kalem: Kardinal, Afusalim, Gročanka, Muskat hamburg, Muskat italija, Plovdina, Tamnjanika, Prokupac, Vranac, Crni Burgundac, Rajski Rizling, Rkacitel

Dobro došli na našu web prezentaciju. 

PRIPREMA ZEMLJISTA ZA PODIZANJE SLJIVIKA

Predhodna priprema zemljista za podizanje sljivika sastoji se u krcenju, ciscenju zila I panjeva I unistavanju korova. Krcenje starih vocaka, vinograda I sumskih biljaka je prvi posao koji treba obaviti na odabranom zemljistu. Zile na krcevini treba pazljivo sakupiti I spaliti da bi se sprecila pojava glkjivicnih I bakterijalnih bolesti. Na krcevini treba gajiti okopavine ili biljke za zeleno djubrenje 3 do 5 godina, pa se tek onda moze pristupiti gajenju sljivika. Sljivu posle sljive ne treba gajiti na istom zemljistu duzi niz godina, Mada je u celini to manje stetno nego kad se breskva sadi posle breskve. Dugogodisnji korovi (pirevina,palamida,troskot,divlja nana I drugi) mogu da se uniste totalnim herbicidima,cije dejstvo traje 6 do 8 meseci.


RASPORED, PRAVAC REDOVA I RAZMAK IZMEDJU SLJIVA

Sljive mogu da se sade u pravougaonik,kvadrat,trougao I po izohipsama ( konturno ). Mi preporucujemo pravougaonik jer se mehanizacija najlakse koristi pri podizanju vecih zasada sljiva. Sljive su najbolje izlozene suncu kada je pravac redova sever – jug. Razmak izmedju sljiva zavisi prvenstveno od sorte I podloge, oblika krune I sistema gajenja, a zatim od dugovecnosti vocke,visine debla, nagiba, vetrova, nacina odrzavanja zemlkjista I primene mehanizacije u zasadu. Pogodan razmak izmedju sljiva u zasadu sa kombinovanom krunom krece se od 6 -7 x 5 – 6 m.

VREME SADJENJA SLJIVE

Sljiva se sadi u toku zimskog mirovanja – od otpadanja lisca u jesen do kretanja vegetacije u prolece . Mi preporucujemo jesenju sadnju. Sto je sadnja sljiva kasnija, smanjuje se smanjuje se procenat prijema I prirast posadjenih vocaka. Stoga plantazne sljivike ne bi trebalo podizati u prolece.


TEHNIKA SADJENJA SADNICE

Tehnika sadjenja sljiva je jednostavna, ali veoma znavcajna operacija. Sastoji se od neposredne pripreme zemljista I sadnica I samog sadjenja. Na dve do tri nedelje pre sednje obradjeno zemljiste se izravna I isitni. Povrsina se zatim razmeri I obeleze mesta za sadnju. Specijalna daska za sadnju obezbedjuje tacan razmestaj sadnica bez naknadnog viziranja. Na odredjenim mestima iskopaju se jame siroke 40 cm a duboke 30 cm u koje moze da se smesti koren sadnica sljiva. ( Obratite paznju na dubinu sadjenja sljiva). Sadnice sljiva moraju pred sadjenje moraju jos jednom da se pregledaju I pri tom se odbacuju one sa nedostacima. Kad se sadnice trape u jesen a sade u prolece, zile se orezuju pre trapljenja rez makazama treba da bude gladak I upravan na pravac pruzanja zila. Bolje se primajui napreduju sadnice cije su zile orezane u jesen. Potapanje korena u rastvor fitohormona alfa-naftalinsircetne kiseline ili beta-indolbuternekiseline poboljsava porast korena I prijem sadnica. Sadjenje sljiva se obavlja prema predhodno sacinjenom planu. Pri sadjenju treba voditi racuna o dubini sadjenja, rasporedu zila u jami, uspostavljanju tesnog kontakta izmedju zila I zemljista I o djubrenju. Sadnice sljiva treba da se sade na istu dubinu na kojoj su bile I u rastilu. Na laksim zemljistima I na terenima izlozenom dejstvu erozije obicno se sade nesto dublje(2 do 3 cm) nego sto su bile u rastilu. Mi vas savetujemo da nikako ne sadite bilo koje sadnice dublje od spojnog mesta , to je mesto gde je sadnica okalemljena. (Unormalnim uslovima pravilna sadnja je 5 do 10 cm ispod spojnog mesta). Zile sadnice treba da budu sto ravnomernije u jami, a zatim se koren pokriva sitnom zemljom, povremenim drmanjem sadnice I dodavanjem zemlje popunjavaju se praznine izmedju zila. Tesan kontakt izmedju zila I zemljista uspostavlja se gazenjem zemljista oko sadnica I zalivanjem. Kad je zemljiste pri sadjenju suvo, zalivanje je neophodno( po deset litra vode na svaku sadnicu).Psto se zile zastite slojem zemlje od 5cm, razbaca se zgoreli stajnjak ( 2 do 3 lopate),koji se pokrije tankim slojem zemlje I preko nje rasturi 50 do 10 grama azotnog djubriva po sadnici

 

REZIDBA SLJIVA
Rezidbom treba da se obrazuje kruna sljive pogodnog oblika I da se zajedno sa drugim agro tehnickim merama obezbedi redovna,obilna I dugotrajna rodnost I visok kvalitet plodova. Jedan od osnovnih zadataka rezicbe je da mladu sljivu sto pre pripremi, a zatim sto duze odrzi u takvom fizioloskom stanju da lisnom povrsinom moze maksimalno da koristi suncevu energiju. Ovo je utoliko znacajnije sto mnoge ekonomskiznacajne sorte sljiva prirodnostvaraju gustu I nedovoljno osvetljenu piradimalnu krunu. Rezidbom treba da se obrazuje pravilan , cvrst I elastican skelet, koji moze da podnese, bez jacih ostecenja,tezinu obrasajuceg drveta,lisvca I plodova I u uslovima olujnih vetrova. Dobro formiran skelet okicen rodnim drvetom I osuncanim liscem moze,pored maksimalne rodnosti I visokog kvaliteta plodova , da zastiti donje delovekrune od suncanih ozegotina . Oblik krune treba da omoguci da se neophodni rucni I mehanizovani radovi u sljiviku lako I brzo obave. Ako se rezidbom odstrane prekobrojne rodne grane I cvetni pupoljci,povecava se koncentracija organskih I neorganskih supstanci u preostalim granama I pupoljcima . Na taj nacin se stvaraju povoljni uslovi za zametanje I razvoj krupnijih I kvalitetnijih plodova. To je neobicno znacajno za stone sorte slkjiva I sorte za susenje.
 

OBRAZOVANJE OBLIKA KRUNE
U nasoj zemlji mogu da dodju u obzir sledeci prostorni oblici krune : poboljsana piramidalna kruna.kotlasta (vaza) I kombinovana ( americka).
Za vise informacija o rezidbi , zastiti I ostalom mozete nam pisati na E-mail:
sadniceueuo@gmail.com
VOCNE SADNICE

aaaaaaaaaaaaiii