Voćno lozni rasadnik "ARGUS"
Dobro došli na našu web prezentaciju.
KAJSIJA
Relativno dubok korenov sistem omogućava kajsiji uspešan rast i razvoj i na suvljem zemljištu, ako je dovoljno plodno i rastresito. Na peščanom i vlažnom zemljištu kajsija pati od smolotočine. Ima kratak period zimskog mirovanja, rano kreće sa cvetanjem, pa je osetljiva na pozne mrazeve. Štetočine kajsije su: Jabukin smotavac, rutava buba, breskvin savijač, voćna mušica i razne gusenice, a bolesti kajsije su: apopleksija, krastavost plodova, itd. Podloge pri kalemljenju: Džanarika +šljiva. Najbolje stenli+kajsija na visini 70 cm. Dobri posrednici su i Belošljiva, Čačanska lepotica i krupna zelenarenkloda. Razmak pri sadjenju: Piramida 6m sa 5m, palmeta 5m sa 4m .
SORTE KAJSIJA:
KRUPNA RANA (MAĐARSKA) - B.Z.H. Plod je veoma krupan, izduženo jajast sa dubokom uzdužnom brazdom, mase oko 100-140g. potkožica slamastožuta, sa sunčane strane zlatnožuta i išarana crvenim pegama. Meso svetložuto, sočno, slatkokiselo odličnog ukusa. Vreme zrenja druga polovona VI i početkom VII meseca . Stablo je umerene bujnosti. Dobro podnosi zimske mrazeve a srednje je osetljiva na pozno prolećne i sušu. Otporna je na parazite. Ova prastara mađarska sorta se gaji u Francuskoj i Nemačkoj a ima je i u našim voćnjacima. Po kvalitetu jedna od najboljih sorti kajsije u svetu. Ima veliku rodnost pa se preporučuje za gajenje i širenje.
NOVOSADSKA RODNA – B.Z.H. Plod veoma krupan (oko 80g.), skoro dvostruko krupnije od mađarske najbolje. Pokožica je narandžasta, sa sunčane strane rumena. Meso narandžasto, sočno, slatkonakiselo, vrlo ukusno,j ezgra slatka. Vreme zrenja druga dekada VII meseca. Drvo je umereno bujno. Cveta kasno čime izbegava poznoprolećne mrazeve. Rano prorodi i redovnije rađa od ostalih sorti. Kalemiti je preko posrednika (podloga džanarika + posrednik šljiva + plemka kajsije) u cilju izbegavanja sušenja stabla (apopleksija). Pošto ima slatku jezgru pogodna je za proizvodnju rakije, jer ne treba odvajati koštice. Preporučuje se najbolji posrednik stenli.
NJU DŽERSI (S.A.D.) B.Z.H. Plod je krupan, okruglast, pokožica žuta do oranžžuta, meso srednje čvrstine zlatno žuto, slatko nakiselo, veoma ukusno i lako se odvaja od koštice. Vreme zrenja Kraj VI početkom VII meseca. Stablo je srednje bujnosti. Osetljiva je na pozne prolećne mrazeve, adopleksiju, plodovi dosta otpadaju pred samo sazrevanje. Ima odlicnu rodnost i veoma kvalitetne plodove ali je osetljiva na pozno prolećne mrazeve . Mora se brati malo ranije pri prelasku zelene boje u žutu, jer zreli plodovi dosta otpadaju. Novi klon nju džersi 39 ima bolje osobine od predhodnika.
KEČKEMELJSKA RUZA (MAĐARSKA) - B.Z.H. Plod je srednje krupnoće , mase oko40-50g,pljosnat asimetričan i sastoji se iz dve nejednake polovine. Pokožica je žuta, sa sunčane strane rumena. Meso je bledožuto,sočno,slatkonakiselo, prijatnog ukusa,jezgra je gorka. Vreme zrenja druga polovina i kraj VII meseca. Stablo je bujno i razvija veliku krunu. Cveta kasno čime uglavnom izbegava poznoprolećne mrazeve. Srednje je otporna na sušenje stable (apopleksiju), osetljiva na sušu. KOd nas dosta zastupljena, pošto je pogodna i za hladnije oblasti. Lako se prepoznaje jer na peteljci od lista ima dva zaliska.
ČAČANSKA PLJOSNATA - B.Z.H. Plod srednje krupnoće, pljosnatoeliptičnog oblika po čemu je i dobila naziv. Pokožica je oranž boje a sa sunčane strane je prelivena crvenilom. Meso je sočno, slatkonakiselo, aromatično, visokokvalitetno. Sazreva krajem VII meseca. Stablo je srednje bujno. Relativno otporna na poznoprolećne mrazeve. Rano prorodi i obilno rađa. Plodovi su joj lepi I kvalitetni, meso je malo manje čvrstine u odnosu na plodove čačanskog zlata.
Ovde su opisane samo neke sorte kajsija, o ostalim sortama možete se informisati putem e-maila ili telefona. Još neke sorte kajsija: Roksana (Avganistan), Ambrozija (Italija), Luizetova (Francuska), Breda (Holandija), Lijabo (Francuska ), Čačansko zlato. Kasnije na ovoj stranici opisaćemo još 10-ak novih sorti kajsija.
